KOŠARKA: Efes protiv Reala u finalu Evrolige – može biti samo jedan!

Turski Anadolu Efes i španski Real boriće se u Beogradu za trofej namenjen šampionu Evrope. Vasilije Micić doneo je svom timu treće uzastopno finale, a Efes brani trofej osvojen prošle godine u Kelnu. Trener Reala Pablo Laso pokušaće da osvoji svoju treću titulu u elitnom takmičenju, 11. u istoriji „kraljevskog“ kluba. Veliko finale Evrolige igra se u Štark areni sa početkom od 19.00 časova.

Posle preduge sezone, praćene turbulentnim okolnostima, Evroliga je u došla do završnog čina – Efes i Real boriće se u Beogradu za trofej šampiona Evrope.

Kredibilitet takmičenja bio je značajno poljuljan odlukom da se iz Erolige izbace ruski timovi i da se sezona nastavi bez njih, ali i promenom domaćina Završnog turnira, pošto je Beograd gotovo u poslednji momenat uskočio umesto Berlina, koji nije mogao da garantuje navijače na tribinama.

Ataman i Laso u borbi za šampionski pehar

I pored svega, organizatori su uradili odličan posao – kvalitet košarke je na vrhunskom nivou, a fajnal-for u prestonici Srbije prevazišao je očekivanja i pre finalnog meča.

Malo je reći da su dve ekipe zasluženo u velikom finalu. U utakmici gde jedna lopta može odlučiti pobednika, favorita nema. Kao u svakom meču za titulu, može presuditi jedan koš, izgubljena lopta ili napravljen faul…

Obe ekipe imaju fantastičan napadački potencijal, ali pobednika takmičenja odlučiće bolja timska odbrana, veća koncentracija i smirenost u ključnim momentima.

I Efes i Real priredili su spektakularnu košarku u polufinalnim duelima, uz svesrdnu podršku rivala.

Efes je u neizvesnom meču bio bolji od Olimpijakosa, koji je odigrao odličan meč na krilima velike podrške grčkih navijača sa tribina Štark arene, ali je na kraju presudila trojka Vase Micića, najboljeg strelca Evrolige.

Ništa manje zanimljivo nije bilo ni u drugom polufinalu – Real je u španskom derbiju nadoknadio 13 poena minusa i u triler završnici bacio na pleća moćnu Barselonu.

Faktor Micić – Efes spreman za odbranu titule

Efes je treći put zaredom u finalu Evrolige, što dovoljno govori o kvalitetu i konstantnosti turskog tima. Ergin Ataman već godinama na okupu ima okosnicu ekipe, koja iz sezone u sezonu igra sve bolje, a sve pod dirigentskom palicom Vase Micića.

Srpski reprezentativac prošle sezone je bio najbolji igrač elitnog takmičenja (MVP), a ove je osvojio trofej „Alfonso Ford“ namenjen najboljem strelcu Evrolige.

Vasa Micić u poslednjem duelu protiv Reala

Vasa Micić u poslednjem duelu protiv Reala

I upravo je Micić u polufinalnom duelu pokazao koliko je bitan za igru Efesa i da je, bez obzira na veliki broj kvalitetnih igrača, čovek odluke za turski tim.

Sada već poslovično hladnokrvan, Vasa je uzeo loptu u svoje ruke u poslednjem napadu svog tima, držao je do poslednjih trenutaka utakmice, a onda ispalio trojku koja je nežno prošla kroz obruč.

Naravno, nije Micić jedino zlato koje Ataman ima u rosteru – Šejn Larkin je bio najbolji strelac ekipe protiv Olimpijakosa, dok je veliki doprinos pobedi dao i Ilajdža Brajant, koji je bio gotovo bezgrešan.

Micić odveo Efes u finale

Danston je odradio značajan posao u odbrani i zatvorio Mustafu Fala, Plajs i Singlton imali svoje deonice, a azanimljivo je da su se samo ova šestorica upisali u listu strelaca protiv Pirejaca.

Ataman će u finalu biti uskraćen za pomoć fantastičnog Krunoslava Simona, koji je izuzetno bitan šraf u igri Efesa i predstavlja veliku snagu ekipe na obe strane terena.

„Pivari“ nisu dobro počeli sezonu, ali su iz meseca u mesec podizali formu, završili ligaški deo takmičenja na šestom mestu na tabeli, a onda u četvrtfinalu protiv Olimpije pokazali da se radi o timu na koji ozbiljno mora da se računa kada se budu delili trofeji.

A do onog glavnog trofeja ostao je još samo jedan meč.

Mentalna snaga Reala – najbolji kad je najpotrebnije

Real kao Real, mnogi su ga otpisivali tokom sezone, ali je četa Pabla Lasa hrabro koračala ka završnici takmičenja, uprkos brojnim problemima sa povredama i disciplinom.

Iskusni Serhio Ljulj i Rudi Fernandez su stubovi tima, u kojem značajnu ulogu imaju Francuzi – Geršon Jabusele, Vensan Pojrije i Fabijen Kozer.

Geršon Jabusele glavna uzadnica Pabla Lasa

Geršon Jabusele glavna uzadnica Pabla Lasa

I upravo su ova trojica pokrenuli Real, koji je u prvom poluvremenu duela sa Barsom delovao izgubljeno, pa su svi već videli reprizu prošlogodišnjeg finala.

Međutim, Pojrije je zatvorio svoj reket uz nekoliko atraktivnih zakucavanja, Jabusele bio najbolji strelac ekipe, dok je Kozer još jednom pokazao da je džoker Pabla Lasa.

Iskusni stručnjak već je dva puta osvajao titutlu prvaka Evrope sa Realom, poslednji put upravo u Beogradu 2018. godine, kada je svoj one-man-show imao Luka Dončić.

Real u polufinalu bolji od Barse

Real je ligaški deo takmičenja završio na četvrtom mestu, a u četvrtfinalu je počišćena ekipa Makabija, što je bio najbolji pokazatelj da se forma kraljevskog kluba nalazi u usponu.

Tu formu i po ko zna koji put iskazanu mentalnu snagu igrači Reala moraće da pokažu još jednom, ovoga puta u velikom finalu u kojem će se boriti za 11. trofej šampiona Evrope u bogatoj istoriji kluba.

***

Real i Efes nikada nisu igrali u utakmici za trofej, ali su u prethodnim godinama više puta bili akteri spektakularnih mečeva.

O kakvom se dvoboju radi najbolje oslikava četvrtfinalna serija iz prošle sezone, koju je Efes na kraju rešio u svoju korist 3:2, potvrđujući prednost domaćeg terena.

Ove sezone, svaka ekipa je pobedila na domaćem terenu – Real je bio ubedljiv u Madridu savladavši Efes 82:69, dok je u Istanbulu turski tim došao do tesne pobede 93:90, zahvaljujući Miciću koji je ubacio 29 poena.

Polufinalni dueli opravdali su sva očekivanja, pa i pružili ljubiteljima košarke mnogo više od toga.

Nema razloga da ne verujemo da će finale biti jednako uzbudljivo, a Beograd, grad košarke, to svakako zaslužuje.

Šta mislite o ovome?

Ostavite komentar